ПРЕДЛОГ ЗА ЧИТАЊЕ И ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

„Мислили смо на ону невероватну ствар коју смо негде прочитали, да се риба растужи кад остане сама у акваријуму и тада је довољно да јој ставите огледало па да опет живне.“

…

„Између Маге и мене буја тршћаник речи, раздваја нас само неколико часова и улица, а већ се моја бол зове моја бол, а моја љубав се зове моја љубав. Све мање ћу осећати, а све више ћу се сећати; али шта је сећање ако не језик осећања, речник лица, дана и мириса који се враћају попут глагола и придева у реченици, идући тек мало испред саме ствари, чисте садашњости растужујући нас или нас подучавајући заступнички док и само биће не постане заступник, право лице које се полако брише као на старим фотографијама.“

Хулио Кортасар:  „Школице“

А ми додајемо: И кад испред себе поставимо невидљиво огледало и погледамо у себе сама, кад почнемо да анализирамо своја осећања, чиме она постају предмет а не осећај, па их рашчланимо речима и појмовима, можда ће нам нека драга лица постати далека а можда још ближа. Приближавање себи не мора да значи удаљавање од других. Можда доноси само једну нову перспективу посматрања. И једни нову дубину осећања.