Расте свест о штетности дуванског дима

У недељи у којој смо обележили Национални дан без дуванског дима, 31.1. 2021. у Дому ученика „Срећно“ спроведено је мини истраживање које је имало за циљ да утврди заступљеност пушача међу ученицима и повезаност ове појаве са пушачком породичном средином и неправилним ставовима о штетности дуванског дима. Подаци су прикупљени путем анкетног листића сачињеног за ову прилику. У истраживање је укључен 71 ученик, 45 девојчица и 26 дечака средњошколског узраста (24 ученика првог, 21 ученик другог, 14 ученика трећег и 12 ученика четвртог разреда).

Радује чињеница да се само 6 ученика (8,45%) изјаснило као пушачи, 4 девојчице односно 8,88% од испитаног броја и 2 дечака, 7,69%.Њих четворо изјављује да су почели да пуше због стреса а двоје да не зна разлог. Нико не сматра да је то учинио због друштва или да би се осећао одраслијим. Код свих ових ученика родитељи су пушачи и у кући је дозвољено пушење. Само један ученик, од њих 6, изјаснио се да родитељи не знају да пуши, док осталима родитељи знају. Међу пушачима 3 ученика иду у први разред, 1 у други и 1 у четврти. Сви кажу да се малолетним лицима цигарете не могу продавати, али није предвиђено питање како онда долазе до њих па тај податак и немамо. Од ових 6 ученика двојица су се изјаснила да сматрају да пушење не шкоди здрављу  и да не намеравају да престану да пуше(дечаци), док 4 девојчице сматрају да је штетно за здравље и да планирају да престану.

Од укупно 71 ученика 37 (52,1%) се изјаснило да су им родитељи пушачи, а само два мање, односно 35 (49,30%) да се у кући пуши у затвореном простору. Овакви подаци показују да је пушење родитеља увек присутно код ученика пушача али аутоматски не условљава да и деца постану пушачи. Од 65 ученика непушача, 61 се изјаснио да сматра да пушење шкоди здрављу а само 4 мисли да није штетно. Њих 59 сматра да пушење представља озбиљан проблем.

Ако се упореди број родитеља пушача и ученика пушача може се закључити да је у популацији порасла свест о штетности пушења у чему је свакако велика улога образовних установа, медија и широке акције друштва и да свакако треба наставити са едукацијом младих о овом проблему и последицама које са собом носи.