Матићеви дани – празник културе

Сваке године почетком септембра и уласком ученика у школске клупе, у граду на Морави се дешава прави мали фестивал праћен књижевним трибинама, позоришним представама, музејским изложбама, а све у част великог песника, романсијера, есејисте, филозофа и нашег суграђанина – Душана Матића.
Душан Матић, један од покретача надреализма, рођен је у Ћуприји 31. августа 1898 где је и провео један део свог живота. Поред Ћуприје, живео и стварао је и у Паризу. Сарађивао са угледним именима свога доба попут Оскара Давича и Александра Вуча.
У Ћуприји се Матићеви дани обележавају сваке године почетком септембра, окупљајући велики број уживалаца културе и уметности, а завршна манифестација је свакако додела престижне књижевне награде „Матићев шал“ песнику до 27 година за прву објављену збирку поезије. Ове године је ту престижну награду понела Слађана Бранислава Бушић за збирку поезије „У уху дух (а/у)“, а коју је трочлани стручни жири са председавајућим Радомиром Андрићем, писцем и председником Удружења књижевника Србије оценио као највреднији. Матић је одувек био инспирација за многе младе песнике, али и ствараоце уопштено (У Белгији постоји рок група која у свом називу има управо презиме нашег књижевника, а зове се T.C.Matic).
Како је и ауторка овог текста и сама добитница једне такве књижевне почасти као што је „Матићев шал“ , сада као васпитачица Дома ученика средњих школа „Срећно“ имала је ту част да поведе ученике на садржаје које смо оценили као занимљиве. Посетили смо годишњу интернационалну изложбу „Матићу у част“ одржану у ћупријском музеју „Horreum Margi – Равно“ за коју су ученици показали велико интересовање. Поред изложбе, присуствовали смо позоришној представи, монодрами „Флора Сандс“ у извођењу шармантне Татјане Кецман, а у друштву директорке Дома Татјане Милојевић, као и додели самог Шала.
Матићеви дани су празник града Ћуприје. Матић је то заслужио. Стваралац као такав увек ће остати инспирација за неке будуће нараштаје, инспиришући их на бескрајно размишљање, писање, песничко тражење и читање. Остаје нам ишчекивање до следећег септембра, уживање у фотографијама које смо вам припремили, понеку Матићеву песму коју ћемо ненаметљиво оставити, и једно велико ХВАЛА, Душане, за све што сте нам оставили.

Марија Миладиновић

Између два откуцаја срца
Између два откуцаја срца
читава једна драма стоји
хијатус, синкопа, сеоба
амбис
треба се
по сваку цену дочепати друге обале
читава Есхилова Орестија
стоји
или Шекспиров Хамлет
или шаховска табла Косова
не знам
али у сваком случају
десетине могућних тема за писце романа
који добијају све могућне награде
међутим
неизбежно
ту
лежи једна поема
од које се разламају слепоочнице

Да именујеш сенке звезда
Да именујеш сенке
И пламен
Да разгрнеш те магле
И камен
Између себе и јасне звезде своје
Смрти да станеш:
Колико топлих трава
Колико болних очију
Колико пута љубав
Колико пустиња
Да кажеш
Ниси стигао.
А грдан један џин на твоме
Прагу да уђе чека
И слабости све те да помете
На твоме дому
Узалуд

Дом у бројкама

ученика
година традиције
соба за смештај
запослени

Зашто волимо дом

  • Зато што сам упознао нове пријатеље. Због домијаде на којој такође срећем нове пријатеље. Због идеалног распореда времена, значи дођеш у 13 h и имаш 3 сата за спавање, значи екстра!!!

    Думитровић Синиша

  • Зато што смо сви као породица.

    Јелена Марјановић

  • Дом „Срећно“ пружа мир за садашњост и сигурност за будућност, зато га и волим.

    Јовић Урош

  • Волим овај дом зато што сам упознала пуно нових другара.

    Милорадовић Тамара