ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ

Убрзан развој информационо-комуникационих технологија, као и све већа доступност интернета младима, омогућили су нове видове учења и забаве, али уз то нове врсте ризика и насиља. У складу с тим, чланови Вршњачког тима у сарадњи са Ученичким парламентом одржали су предавање и презентацију на тему дигиталног насиља. Својим вршњацима говорили су о овом и сличним појмовима. Најзаступљенији вид комуникације међу младима јесте путем интернета и друштвених мрежа и зато је врло важно да ученици схвате на које све начине, и под којим условима, дигитално насиље може да остави озбиљне емоционалне, психичке и социјалне последице на све особе које су му изложене. Млади предавачи су посебан акценат ставили на превенцију.

Анкетирано је 20 ученика на ову тему, а резултати су следећи:

1. Четрнаесторо ученика сматра да је насиље у дигиталном свету подједнако опасно као и насиље у реалном свету, а шесторо ученика не мисли тако.
2. Дванаесторо ученика мисли да се млади крију иза анонимности на интернету када желе да повреде другог јер немају “храбрости” да се супротставе некоме у реалном животу. Више су насилни на друштвеним мрежама, а мање у реалности. Осморо ученика мисли да су подједнако насилни и у реалности и на интернету.
3. Четрнаесторо ученика се изјаснило да иако родитељи немају развијене дигиталне вештине ипак им могу помоћи јер имају животно искуство које никако не би требало занемарити. Мањи број ученика (њих шесторо) сматра да им родитељи не могу бити од помоћи и да немају ништа да науче од њих.
4. Шеснаесторо ученика дели мишљење да би родитељи требало да постављају правила и строго контролишу шта њихова деца раде на интернету, нпр. стављањем рачунара у дневну собу или онемогућавањем приступа одређеним садржајима на интернету. Четири ученика не дели то мишљење.
5. Седамнаесторо ученика се слаже да се дигиталним насиљем и његовим решавањем треба бавити и школа иако се оно десило ван ње. Троје ученика се изјаснило да се не слаже са тим.