Пратите нас:

Да ли смо ми сада „кул“?

Два прва , једно друго и једно треће место на Регионалној домијади у Крагујевцу! Ако је то до сада највећи успех нашег дома, онда смо „кул, кул, куллллллл“! Зашто? Зато што смо вредно радили, зато што смо се дружили, поштовали, ценили, међусобно помагали и бодрили, зато што смо били, јесмо и бићемо ЈЕДНО ТЕЛО, због нашег „малог дома великог срца“, нашег града и нас самих!
Похвале, речи подршке, честитања, „тапкања по рамену“, осмеси упућени од конкурентских домова пријају али и обавезују. Ми не желимо да нас овај успех уљуљка. Напртив, пред нама је Републичка Домијада која ће од 21. до 23. априла бити одржана у Новом Саду. Хоћемо да поновимо успех!
Ведар дух, вера у себе и самопоуздање водили су нас до добрих пласмана у Крагујевцу. Домаћин нам је био Дом ученика „Сестре Нинковић“. Свесни да се такмичимо са ученицима који умеју да приреде изненађења, којима ни жири ни публика не могу да одоле, снажно смо веровали у оно што смо месецима радили. Били смо спремни да“изађемо на црту“ свима.
Тако је и било. Тај 7. април је био наш дан! Вратили смо се у Ћуприју са одликовањима. Наши ученици су за свој рад и залагање добили признања стручног жирија и аплаузе другова а наши васпитачи стисак руке колега из других домова и једно велико БРАВО.
Фолклорна секција је, уз перфектно извођење игара из Пирота, показала на сцени професионалност, усредсређеност, заједништво и, надасве, широк осмех и задовољство игром. Аплауз је био громогласан а жири је њихов наступ оценио првим местом у овој категорији. Стручни сарадник Петар Миладинов успео је у својој дугогодишњој намери – сви играчи морају да играју као један!
Драмска секција се ове године бавила драмском радионицом на одређену тему. Прво смо разговарали, затим истраживали, онда причали па препричавали, да би се на крају играли свих оних игрица које највише подсећају на игре у вртићу, онда када смо били мали. Кроз те игре смо се највише ослободили и без бојазни од глуматања свели читав покрет и тему на једно питање: Шта значи бити „кул“, данас? Из једног централног изродило се много више питања. Ко смо, шта радимо, шта желимо? У каквом друштву живимо, која је наша улога у том друштву, да ли се „уклапамо“ или смо тзв. „отпадници“? Шта значи бити „кул“? Разговоре који су на свакој радионици вођени, васпитачица Марија Миладиновић је драматуршки свела најпре на концепт, а онда и преточила у драмски текст који су ученици спремили. Нема класичних драмских улога. Ученици (глумци) играју оно што јесу, са именима која имају, изговарајући текст који су управо они на радионицама изговарали, било као своје мишљење, било као критички осврт на мишљење својих другова или на одређени друштвени проблем. Позориште коме је драмска секција Дома ученика средњих школа „Срећно“ приступила није класично драмско, већ ангажовано. Представа је настала као потреба да се истина из свакодневног живота драматизује на сцени, да се кроз позориште изразе одређени друштвени, али и лични проблеми, врло директно, транспарентно и фронтално, без фиктивних ликова. Жири у саставу Јелисавета Караџић, глумица, и Дејан Цицмиловић, глумац, препознали су квалитет нашег позоришног израза и наградили нас првим местом, уз похвале да са децом у адолесцентском узрасту управо тако треба радити. „Позориште може да буде пут кроз који упознајемо и одређујемо себе и дефинишемо ствари и људе око себе“, поручили су нам чланови жирија.
Плесна секција из године у годину ниже добре резултате. Прошле су били први ове године њихов наступ награђен је другим местом. Стручна сарадница Јелена Радосављевић је проникла у душу наших ученика толико да они сваки њен задатак са лакоћом могу да изведу. У овом послу за њих више тајни нема. Све је било на свом месту. Од синхронизације покрета, преко костима до сценографије. И модеран плес мора да прича причу. Онда је успех загарантован.
Рад креативне секције похваљен је речима да су маске „ван конкуренције“ и да једноставно не могу да их упореде са осталим радовима. На крају, на наше велико изненађење, рад креативне секције „Маске“ жири је вредновао трећим местом. Зашто, то вероватно само жири зна! Одличан рад са ученицима пружила је васпитачица Сузана Илић Пајкић, која је уз стручну помоћ ликовног уметника Новака Новаковића, наставила низ успешних наступа и резултата ове секције.
Музичка секција ове године није имала среће. Након прошлогодишњег првог места ове године смо остали без пласмана. Стручна сарадница Ирена Стојиљковић се са својим полазницима потрудила да и овога пута понуди нешто ново, другачије и занимљивије. Нажалост, осим похвала нису добили ниједну награду. Верујемо у њих и једва чекамо њихиве нове радове!
Похвале заслужују и остали наши ученици и њихови васпитачи, који су на Регионалној Домијади у Крагујевцу бранили боје свог „малог дома великог срца“.
На крају остају „шушкања“ шта бисмо могли следеће године да спремимо, у чему бисмо уживали исто овако као и ове, али пре тога да са вером у себе и доброг расположења кренемо пут Новог Сада, на Републичку Домијаду, како бисмо још већем аудиторијуму показали колико смо заправо „кул“.
Наш дом нису само успеси у културно-уметничком стваралаштву. Никако не смемо заборавити ангажовање свих ученика и васпитача Ненада Паунковића и Далибора Гинића у раду са спортским секцијама. Ове године Регионална Домијада одржана је у Пожаревцу и Јагодини, а вреди поменути и похвалити и спортске успехе наших ученика. Тренинзи, залагања, ведар спортски дух донели су нам мноштво спортских награда. Наше девојчице поносно су подигле пехар за треће место за стони тенис, али за исти спорт и медаљу за исто место у појединачној категорији узео је и Андрија Динчић; Јелисавета Петровић око свог врата окачила је бронзану медаљу поносног трећег места за стрељаштво у појединачној категорији, а исто место као екипа узели су и дечаци и девојчице опет за стрељаштво. Александар Михајловић је на шаху такође узео треће место.
Борити се и изборити велика је ствар, заслужује похвале и честитке, па овим путем упућујемо нашим спортистима и спортисткињама још једно велико браво, уз бодрење да следеће године надмаше сами себе у успеху и да покажу својим примером будућим домцима како се рад, труд и залагање исплати!

Дом у бројкама

ученика
година традиције
соба за смештај
запослени

Зашто волимо Дом

Дом ми је пружио много тога – топлину, љубав и пријатељства за цео живот.

Кристина Радисављевић

Волим овај Дом зато што сам овде упознала своје цимерке са којима ми никада није досадно

Марија Стефановић

Волим Дом због многобројних секција које овде похађам и због осећаја слободе као да сам код куће

Бојан Траиловић

У Дому су непрекидна дружења

Иван Миладиновић

Иако јединац, у Дому сам научио да моји приоритети нису једини и да морам да поштујем друге како бисмо функционисали складно. Научио сам да је све лакше и лепше када се подели са пријатељима

Михајло Ступар

Волим Дом због атмосфере и позитивне климе која у њему влада

Давид Радичевић

Дом волим јер ми је пружио много лепих успомена

Тамара Никодијевић

Дом нам пружа могућност да се учимо одговорном понашању

Шћекић Анастасија

У Дому се осећам безбрижно

Обрадовић Невена