Читалачки афинитети ученика

У склопу обележавања Светског дана књиге, поред књижевне трибине, у Дому ученика средњих школа  „Срећно“ спроведено је истраживање које је за тему имало читалачке афинитете ученика. Циљ истраживања био је увид у читалачку заинтересованост и жанровско опредељење ученика, као и предлози књижевних наслова које би ученици волели да виде у домској библиотеци. Анкетирани су ученици од прве до четврте године који похађају четири средње школе. Укупно је анкетирано 75 ученика, 43 су девојчице и 32 дечака.

На прво питање да ли воле да читају књиге, 22 дечака је дало позитиван (68.75%), а 10 негативан одговор (31.25%). Од 43 девојчице, 41 се сагласила да воли да чита (95%), а две да не воле (4.65%). Општи утисак је да девојчице више воле књижевност и писану реч од дечака, мада су нас и дечаци изненадили одабиром литературе коју наводе као омиљену. Велика разлика не постоји по разредима, што нам говори да су читалачке навике индивидуалне и да се љубав према читању формира у ранијем животном узрасту.

На питање да ли су чланови библиотека, од укупно 75 ученика, 56 су се изјаснили да су чланови домске библиотеке (75%), њих 28 је навело чланство у домској и школској (37.33%), а 10 ученика су чланови домске, градске и школске библиотеке (13.33%).

Од књижевних жанрова које ученици наводе као омиљене, 24 се изјаснило за драму (32%), 18 за љубавни жанр (24%), 9 за трилер (12%) и 13 за научну/епску фантастику (17.33%). Донекле изненађује податак да су и дечаци често бирали љубавни жанр, и тиме су показали да је лепота књижевности таква да свако може да пронађе у свим жанровима понешто за себе.

Анкета нам је показала да ученици редовно читају лектиру, али су као омиљене наслове издвојили и литературу великих писаца који нису предвиђени школским програмом, што указује да је обавезно штиво било могући подстицај за даља истраживања појединих писаца и жанрова. Такође су навели да би волели да се у домској библиотеци нађе више наслова епске и научне фантастике, затим циклус књига о Харију Потеру, али и класици попут Сто година самоће Габријела Гарсије Маркеса и Степски вук Хермана Хесеа. На књижевној трибини одржаној на Дан књиге, ученици су у разговору истакли да их понекад одгледани филм мотивише да прочитају књигу по којој је урађен.

Ако се узму у обзир све примамљивости савремене технологије и лакоће коју са собом носи у смислу лакшег и бржег претраживања садржаја, чињеница је да је читање књига у данашње време мање заступљено него раније, пре појаве друштвених мрежа и медија. Читање књига са собом носи једну посебну драж, било читање електронских или штампаних књига. Сматрамо да препоручивање праве литературе доприноси развоју личности ученика, а анкета коју смо спровели показала нам је да ученицима књига није непознаница – штавише, вољни су за разговор и спремни да поделе и прихвате књижевне препоруке.