ПЕСНИЦИ У СОМБОРУ

И ове године, по пети пут, ученици нашег Дома учествовали су на Фестивалу љубавне поезије Иван Пангорић у Сомбору. Између 200 приспелих радова  из домова са територије целе Србије у финале је ушло 20 песама међу којима су и песме двојице наших ученика,  Далибора Радичевића „Ако нађеш срце“ и прошлогодишњег победника Оливера Милетића „Чудан сан“.  Њихове песме биле су похваљене, а из Сомбора су се вратили богатији за нова искуства, нова пријатељства и по неком  сликом  за сећање.

АКО НАЂЕШ СРЦЕ

Опрости због буке,селим се у ноћ,
па чангрљају ми мисли по џеповима,
али не брини, нећу још дуго,
само још које сећање да покупим.
Не, није киша,
то у мојим ушима шушти немир,
само ти спавај.
Плашим се да нешто не заборавим,
јер више не знам ни шта сам понео
са собом од свега што немам.
Све у свему, није  важно, ионако ни за мене
више нема места у мени.
Ево, остављам ти албум наших непроживљених тренутака,
па погледај кад се пробудиш.
И да, негде се срце затурило.
Ако га нађеш,
на станицама,
у песмама,
у хартијама,
слободно га баци.

Далибор Радичевић

ЧУДАН  САН

Познах те једном кроз измаглицу,
лагано клизиш у мој  сан.
Разливам нежност по твом лицу
одозго  месец просипа прах.
Близина твоја кроз крв ми струји,
осећам да више немам дах.
Ноћу се често у зноју будим
и сени гањам кроз празан стан.
Пред очима ми још твоје лице
и чезнем да га додирнем бар
Ал, оно увек бежи од мене
ко рука кад је опече жар,
и све се ово дешава ноћу
јер ми смо само у сну пар,
па ништа није како ја хоћу
јер ти си другом од бога дар.
Сваке се ноћи због тебе будим
и дуго стојим уз прозор сам,
што ниси крај мене опет се чудим
и све што јесте нећу да знам.
Измаштам слику по твоме лику,
нацртам срце као рам,
ал, већ је зора на видику
и опет почиње обичан дан.

Оливер Милетић