Пратите нас:

О изложби Милене Павловић Барили

Октобар је месец у коме Ћуприја обележава свој дан. Тим поводом публика је имала прилику да ужива у манифестацијама различитог садржаја. Најважнији културни догађај ове јесени, а по многим стручним мишљењима и читаве године, је изложба слика, илустрација и цртежа Милене Павловић Барили, у галерији музеја „Хореум Марги – Равно“.
Изложбу је посетило више од стотину људи већ на отварању а већ сутрадан ученици Дома „Срећно“ имали су прилику да, уз водича, погледају поставку и да чују више детаља о раду и делу Милене Павловић Барили.
Водич кроз изложбу је био, нико други до директор музеја, Новак Новаковић.
Чули смо доста о хуманисткињи, надреалисткињи, становници светских метропола – Милени. Рођена у Пожаревцу од мајке Данице Павловић и оца Бруна Барилија, школована у Београду и Минхену, живела у Паризу, Минхену и Њујорку, прилично бурна и живописна биографија за неког ко је живео свега 36 година. Али таленат који је поседовала у драме које је носила у себи неоспорно су приказане у њеним сликама, цртежима и илустрацијама. Милена Павловић Барили је једно од најзначајнијих сликарских имена прве половине двадесетог века.
Ученици су имали прилику да виде њене радове из разних фаза стваралаштва , почевши од прве фазе, где се види академско сликарство, снажан сензибилитет тежње за приказом реалности, али комбинована са симболиком; преко друге фазе линеарног периода и већ устаљеног симболичког система; до треће фазе где слика снажне енигматске композиције и алегоријске ликове; и завршне, четврте, наглашено носталгичне, са портретима лица из високог друштва до комерцијалног модног дизајна за часописе као што су Харпер’с Баззар, Вог, Гламур, Шарм.
Након обиласка изложбе, мотивисани поставком и питањем васпитачице Марије: „Која реч би по вашем личном доживљају описала изложбу?“, ученици су својим речима заокружили ово, свакако несвакидашње, путовање.
На крају није изостало ни фотографисање ученика са директором музеја Новаком, директорком Татјаном и васпитачицом Маријом, а насмејана лица најбоље описују доживљај.

Марија Миладиновић

Дом у бројкама

ученика
година традиције
соба за смештај
запослени

Зашто волимо Дом

Дом ми је пружио много тога – топлину, љубав и пријатељства за цео живот.

Кристина Радисављевић

Волим овај Дом зато што сам овде упознала своје цимерке са којима ми никада није досадно

Марија Стефановић

Волим Дом због многобројних секција које овде похађам и због осећаја слободе као да сам код куће

Бојан Траиловић

У Дому су непрекидна дружења

Иван Миладиновић

Иако јединац, у Дому сам научио да моји приоритети нису једини и да морам да поштујем друге како бисмо функционисали складно. Научио сам да је све лакше и лепше када се подели са пријатељима

Михајло Ступар

Волим Дом због атмосфере и позитивне климе која у њему влада

Давид Радичевић

Дом волим јер ми је пружио много лепих успомена

Тамара Никодијевић

Дом нам пружа могућност да се учимо одговорном понашању

Шћекић Анастасија

У Дому се осећам безбрижно

Обрадовић Невена