О изложби Милене Павловић Барили

Октобар је месец у коме Ћуприја обележава свој дан. Тим поводом публика је имала прилику да ужива у манифестацијама различитог садржаја. Најважнији културни догађај ове јесени, а по многим стручним мишљењима и читаве године, је изложба слика, илустрација и цртежа Милене Павловић Барили, у галерији музеја „Хореум Марги – Равно“.
Изложбу је посетило више од стотину људи већ на отварању а већ сутрадан ученици Дома „Срећно“ имали су прилику да, уз водича, погледају поставку и да чују више детаља о раду и делу Милене Павловић Барили.
Водич кроз изложбу је био, нико други до директор музеја, Новак Новаковић.
Чули смо доста о хуманисткињи, надреалисткињи, становници светских метропола – Милени. Рођена у Пожаревцу од мајке Данице Павловић и оца Бруна Барилија, школована у Београду и Минхену, живела у Паризу, Минхену и Њујорку, прилично бурна и живописна биографија за неког ко је живео свега 36 година. Али таленат који је поседовала у драме које је носила у себи неоспорно су приказане у њеним сликама, цртежима и илустрацијама. Милена Павловић Барили је једно од најзначајнијих сликарских имена прве половине двадесетог века.
Ученици су имали прилику да виде њене радове из разних фаза стваралаштва , почевши од прве фазе, где се види академско сликарство, снажан сензибилитет тежње за приказом реалности, али комбинована са симболиком; преко друге фазе линеарног периода и већ устаљеног симболичког система; до треће фазе где слика снажне енигматске композиције и алегоријске ликове; и завршне, четврте, наглашено носталгичне, са портретима лица из високог друштва до комерцијалног модног дизајна за часописе као што су Харпер’с Баззар, Вог, Гламур, Шарм.
Након обиласка изложбе, мотивисани поставком и питањем васпитачице Марије: „Која реч би по вашем личном доживљају описала изложбу?“, ученици су својим речима заокружили ово, свакако несвакидашње, путовање.
На крају није изостало ни фотографисање ученика са директором музеја Новаком, директорком Татјаном и васпитачицом Маријом, а насмејана лица најбоље описују доживљај.

Марија Миладиновић

Дом у бројкама

ученика
година традиције
соба за смештај
запослени

Зашто волимо дом

  • Зато што сам упознао нове пријатеље. Због домијаде на којој такође срећем нове пријатеље. Због идеалног распореда времена, значи дођеш у 13 h и имаш 3 сата за спавање, значи екстра!!!

    Думитровић Синиша

  • Зато што смо сви као породица.

    Јелена Марјановић

  • Дом „Срећно“ пружа мир за садашњост и сигурност за будућност, зато га и волим.

    Јовић Урош

  • Волим овај дом зато што сам упознала пуно нових другара.

    Милорадовић Тамара