ИПАК СМО НЕШТО ПРИПРЕМИЛИ ЗА СВЕТОГ САВУ

И ове године успомена на Светог Саву, у Дому ученика „Срећно“, оживљена је пригодним програмом који су ученици и васпитачи припремили и извели у петак 26.1.2018.године. Представили су се чланови фолклора, модерног плеса, музичке и литерарне секције, а глумци драмске секције извели су кратак шаљиви приказ „Ништа нисмо спремили за Светог Саву“ који је написала и режирала васпитачица Марија Миладиновић. Песма посвећена нашем првом и најзначајнијем просветитељу, коју је наша ученица Марија Бранковић написала за ову прилику, заслужује да буде изведена на већим сценама него што је трпезарија нашег Дома у којој је програм приказан\

СВЕТИ САВА
Видиш ли своју децу, о светитељу?
Видиш ли земљу српских синова
коју су муке сузом заливале?
Где је одјек српског мача
пресекао корене под стопама неверника
и Косово поље обојио божурима.
Видиш ли зидине у које су се уткале
православља златне нити,
унутар којих је хлеб преливен вином
у пехару из ког аскер никад неће пити.
Чујеш ли поклич у част твоју
и песму у којој се слави знање –
која чува од заборава српство
ко икона дом, ко себар имање.
Клања ти се земља Душанова,
земља амбара, трске и блата,
земља босиљка и мириса тамјана,
увек жељна слободе и никад лишена рата.
Земља где се гробови под божјом звездом,
оковани светим, часним веригама,
спојише са широким, плавим небом
ношени на рајским запрегама.
Видиш ли Србију, просветитељу?
Видиш ли кроз пламен свеће
берићет српских школа?
Где житија твоја и данас оживе
из ћирилицом написаних, позлаћених слова.
Ти си носио круну Божјег следбеника,
ал краљевска не беше твоја одора,
с дрвеним скиптаром кренуо си к њој,
ка братској земљи, где беше Света Гора.
Милешева дивна, то дом твој је
са ликом анђела иза дрвених врата,
ко небом да плови, а на тлу лежи
у земљи амбара, трске и блата.

Марија Бранковић