Пратите нас:

Дискутовали смо о Михаиловићевим „Тиквама“

Народна библиотека „Душан Матић“ још једном у низу својих активности показује да је једна од водећих институција културе у Ћуприји која посебно даје простор младима. Овога пута, библиотека је уступила место Школи за музичке таленте, тачније професорки школе Весни Антић, која је са ученицима школе осмислила и реализовала угледни час на тему романа Драгослава Михаиловића „Кад су цветале тикве“. Специјални гост на овом часу био је наш Дом, тачније ученици Никола Обрадовић и Јелена Голубовић у пратњи васпитачице Марије Миладиновић.
Претходно прочитавши ово дело, имали смо прилику да се укључимо у дискусију и анализирамо дело детаљније. Професорка Антић се потрудила да час буде ефектан, занимљив, да подстиче разговор, да својом анализом отворимо нека етичка и морална питања о којима свакако можемо размишљати и након завршетка часа.
Роман „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића колико год да је двојако сведочанство социјално-политичких дешавања из недавне прошлости, толико је изнад свега упечатљива и снажна, али и интимна прича о човеку који својим речима, аутентично, жели да свом саговорнику саопшти причу о свом животу.

Шеснаести новембар смо посветили Драгославу, направили смо омаж „Тиквама“, али и били сигурно први који су му послали видео честитку за 88. рођендан који је управо наредног дана.
Након угледног часа, у пратњи библиотекарке Светлане Радивојевић, имали смо прилику да обиђемо Легат собу Душана Матића, писца и песника надреализма, такође из Ћуприје. Чувени „Зелени салон“ Душана Матића, његова писаћа машина, књиге и лични предмети као да су нас за тренутак увели у другу димензију у којој писац и даље ствара, а ми смо гости случајно наишли баш у тренутку кад приређује једну од својих чувених чајанки.
Али да се вратимо на тренутак на Драгослава.
Драгославе, уколико читате, знајте да један мали дом великог срца увек радо одазива акцијама које се тичу дружења са јунацима из Ваших романа. Увек сте добродошли.
И срећан рођендан.

Марија Миладиновић

Дом у бројкама

ученика
година традиције
соба за смештај
запослени

Зашто волимо Дом

Дом ми је пружио много тога – топлину, љубав и пријатељства за цео живот.

Кристина Радисављевић

Волим овај Дом зато што сам овде упознала своје цимерке са којима ми никада није досадно

Марија Стефановић

Волим Дом због многобројних секција које овде похађам и због осећаја слободе као да сам код куће

Бојан Траиловић

У Дому су непрекидна дружења

Иван Миладиновић

Иако јединац, у Дому сам научио да моји приоритети нису једини и да морам да поштујем друге како бисмо функционисали складно. Научио сам да је све лакше и лепше када се подели са пријатељима

Михајло Ступар

Волим Дом због атмосфере и позитивне климе која у њему влада

Давид Радичевић

Дом волим јер ми је пружио много лепих успомена

Тамара Никодијевић

Дом нам пружа могућност да се учимо одговорном понашању

Шћекић Анастасија

У Дому се осећам безбрижно

Обрадовић Невена